Köch-köch Переселение

Главная | Регистрация | Вход
Пятница, 2024-03-29, 02.43
Приветствую Вас Гость | RSS
[ Новые сообщения · Участники · Правила форума · Поиск · RSS ]
  • Страница 1 из 1
  • 1
Форум=Munber » Общий = Umumiy » Наше прошлое = Ötmushimizge nezer » Sadir Palwan Qoshaqliri (--Uyghur Xelq Tarixiy Qoshaqliridin)
Sadir Palwan Qoshaqliri
EzimetDate: Вторник, 2007-03-27, 08.44 | Message # 1
Рядовой
Group: Проверенные
Posts: 5
Status: Offline/ liniyede emes
Sadir Palwan Qoshaqliri

Sadir palwan – Ili déhqanlar qozghilingining serkerdisi. yalqunluq xelq qoshaqchisi. U 1798-yili küzde Ghulja nahiyisining Moltoxtiyüzi yézisidiki bi yallanma déhqan ailiside dunyagha kelgen.
18-esrning axirliri ching sulalisi hökümranliq qiliwatqan chaghlar bolup, xelqning turmushi qattiq xaniweyranchiliq ichide qalghanidi. bu dehshetlik zulumlarni béshidin ötküzgen we öz közi bilen körgen yash sadirning qelbide zulumgha qarshi öchmenlik oti yalqunlaydu. ching sulalisi chériklirining déhqanlarni naheq jazalashlirigha birnechche qétim qarshi chiqidu. ene shuningdin bashlap uning nami el ichide tarilidu. shundaqla u eksiyetchi hakimiyet teripidin gumanliq dep qarilidu. Shunga u, öz yézisida turalmay, Ghuljining Qazanchi d’gen yéride 50 kishilik etret quridu we uni 300 kishige tereqqiy qildurup, eksiyetchi hakimiyetke qarshi qozghilangni bashlaydu. Sadir palwan yétekchilikidiki qozghilangchilar 1860-yilidin bashlap ili ashliq ambiri, chilpengze, bayanday, Küre qatarliq kona qel’elerni qolgha chüshürüp, déhqanlar qozghilingida ghelibe qazinidu. sadir palwan 40 yildin artuq küresh jeryanida 13 qétim türmige tashlinidu. Lékin, bu éghir künler uning qeddini pükelmeydu. eksiche u, küresh dawamida chéniqidu, tedbirlik, qattiq qol, ötkür bashlamchi bolup yétishidu.
Sadir palwanning qoshaqliridin biz 19-esrdiki uyghur emgekchi xelqining azab-oqubatlik turmushi, ularning arzu-armanliri we küreshchan hayatini roshen körüwalalaymiz.

Sadir palwanning yamuldin qéchip chiqqan waqitlirida éytqan qoshiqi:

yamulgha chüshüp qaldim,
chusa bilen pitlargha.
wangzi «pul» dep heydeydu,
Ülgürmeydu itlargha.

wangzi alsamla deydu,
wangzigha néme lazim?
yar xalta ewetiptu,
yamulda yétip tazim.

yamulda tola yétip,
chéchim bir quchaq boldi.
men yamulni teshkende,
qowurgham pichaq boldi.

yamulni téship qoyup,
ikki chiqtim talagha.
méni baqqan besh yayi,
emdi qaldi balagha.

yamuldin qachqan waqta,
qazanchi bilen qachqan.
chérikler qoghlap kelse,
qar kéchip dawan ashqan.

yamuldin qéchip chiqip,
taghlarni makan ettim.
qorsaq échi yaman iken,
shalwurni kawap ettim.

shalwurni kawap etsem,
bir tatliq béghir boldi.
taghlarda qéchip yürüp,
atlirim yéghir boldi.

Égiz taghning qarghiyi,
qishliqi shalang oxshash.
hemriyimni* yey désem,
Özümning balam oxshash.

yamuldin chiqqan küni,
yoldash bilen tépishtim.
qoghlap chiqqan chérik bilen,
Üch kün’giche étishtim.

men bilmes ne yamul bar,
boldi yьrikim pare.
bala kelse béshimgha,
tartmasqa néme chare?

man yamuldin qachqanda,
bir manju bilen qachqan.
salasun’gha solap qoysa,
qulup tolghap, ishik achqan.

yamuldin qéchip chiqip,
besh kün mangdim piyade.
bir mongghul mangghin deydu,
dölet bersun ziyade.

yamuldin qachqan küni,
yatqan yérim Yanbulaq.
Xudayimdin tileymen,
manga bersun bir ulaq.

yamuldin qéchip chiqip,
arghamcha tépip aldim.
men min’gen ala atni,
on serge sétip aldim.

yamuldin qachar chaghda,
los sishi amal tapti,
sépilni téship qoyup,
töshükke chapan yapti.

yamuldin qéchip chiqip,
on kün mangdim piyade.
tutamdu, tutalamdu?
buyruq bilen irade.

yamuldin qéchip chiqip,
xiyal kirdi béshimgha.
pichaq, chaqmiqim xalta,
Shawanxan qayashimgha.

yamulning yaghachliri,
igiz qarighay chengze.
Sadir dégen xoxenze,
qolida qilich, neyze.

yamulning yaghachliri,
qizil sirda sirlaqliq.
men baqqan besh yayi,
Ürümchide solaqliq.

yamulning yaghachliri,
igiz qarighay chengze.
yamuldin qéchip chiqqan,
Sadir özi xoxenze.

yamulning yaghachliri,
ala-ala alimach.
men yamulda yatqanda,
balilar qaldi yalingach.

Sadir bir oghul bala,
palwan yerni xalaydu.
bir yambu bérip qoysam,
Öltürmeydu, palaydu.

Sadir palwanning béshidin kechürgen dert-elemlerni yadigha keltürüp éytqan qoshiqi:

Sadir dep étim yaman,
on besh yashta atalghan.
deslepte tutulghanda,
qumul xan’gha palan’ghan.

Sadirni tutup bergen,
Aq jangzidiki shangyu.
jan baqmaq üchün sattim,
Qumul shehiride yangyu.

telkining téghi deydu,
bu yatar makanimdur,
néme qilsang qil shenggen,
bu séning zamaningdur!

Sadirmenu-Sadirmen,
Sadir bolmay kimdur men.
tagh yolini sorisang,
birni qoymay bilurmen.

yollarda kétip bérip,
qattiq nénimni yédim.
bir manju sorap idi,
men özüm xenbing** dédim.

Sadirning min’gen éti,
Saghrisida alisi.
Iida xotun qaldi,
quchiqida balisi.

chérik chiqti yéyilip,
Sadir atti pétinip.
dalidiki qara tash,
juwamni aldi yépinip.

qoghlap chiqqan chérikning,
min’gen atliri qashqa.
chérik atidu tashqa,
Sadir atidu bashqa.

Latidin «popush» tikse,
körmigenler «xey»deydu.
Sadirning üni chiqsa,
chérik qorqup «hey» deydu.

chong yolda kétip barsam,
bir chérik «meke» deydu.
bashqa tartip bir salsam,
«boldi mang, kéte» deydu.

Isit ömrüm ötüp ketti,
zey zindanda-solaqta.
héchbir rahet körmidim,
elem tartip qamaqta.

aylinip tola yürüp,
xoymu zériiktim shedin.
Xudayim ayrimisun,
«Qazanchi» dégen yerdin.

«Qazanchi» dégen yerni,
chérikler tapalmaydu.
yiraqtin qarap tursam,
bir döngdin ashalmaydu.

Sadir yatqan kamagha,
uchar qanat kirmeydu.
men bu yerde yürimen,
balilirim néme yeydu?

at mindim küreng qashqa,
sekrattin tashtin-tashqa.
chérik atidu tashqa,
Sadir atidu bashqa.

qar kéchip tola méngip,
Ötükümni höl qildim,
tashqa malxay kiygüzüp,
chériklerni gol qildim.

chérik qachti Iligha,
Étip chüshtüm bélige.
sekrep chüshüp étimdin,
neyze tiqtim gélige.

izdeshke purset bermey,
zalim qamchiliq chiqqan.
bu dertlerge chidimay,
Sadir atlinip chiqqan.

meni tutimen dégen,
sen taghliq qara taghliq.
méni sen tutalmaysen,
oghul balimen qangruq.

aq boz étim amanmu?
kök boz étim amanmu?
chériklerni öltürgen
Sadir özi yamanmu?

balilirim yétim qaldi,
qichqarsam ünüm yetmes.
qorqmas gheyritim bardur,
ol üchün béshim ketmes.

Sadir palwanning el-yurtini, bala-chaqisini séghinip éytqan qoshiqi

atisidin yétim qalghan,
anisidin yétim qalghan.
yétim qalghanda men alghan,
Hemide atliq aman barmu?

aq boz étim ach qaldi,
bir étek saman barmu?
aghzimgha ilim salghan,
Damollam aman barmu?

aq boz atqa nan bergen,
toruq atqa chöp bergen.
Sadir üchün jan bergen,
Hemide atliq aman barmu?

méhmanlar kélip chüshken,
chiraghlar yénip öchken,
ghemkin könglümni yeshken,
sariyim aman barmu?

Öyümning töride yétip,
sachqanni marap taytqan,
kala göshini teng yégen,
müshüklirim aman barmu?

chong akamning baliliri,
méni kichik dadam deydu.
mйni kichik dadam dégen,
qolunlirim aman barmu?

altinchi ayning waqtida,
méwe-chiwe pishidu.
Özi piship özi chüshken,
alma, örük aman barmu?

chong kürening yolida,
aldim hemidemge yélim,
besh balamning ichide,
eng kichiki memet élim.

roshen’gül dep balam bar,
dada deydu hejep tatliq.
besh balamning ichide,
kichiki denixan atliq.

besh balamning ichide,
chongi «penname» oquydu,
méni Moytungzida chapsa,
ténimni qagha choquydu.

Ürümchige palandim,
Hémide toqach yaqqin.
besh balam yétim qaldi,
ténimey obdan baqqin.

Sadir dep étim qaldi,
dangzida xétim qaldi.
xétimni oqup baqsang,
besh balam yétim qaldi.

Küre yolida yürüp,
mepeng sundimu shenggen?
Sadirni tutup bérip,
könglüng tindimu shenggen?

bügün kün’ge peyshenbe,
kel, mepini qosh emdi.
Ürümchige palandim,
el-aghine xosh emdi!

(Uchqunjan Ömer tüzgen «Uyghur xelq tarixiy qoshaqliri» namliq kitabtin élindi. Qshqer uyghur neshriyati 1981-yili 12-ay neshri)


Post edited by Ezimet - Пятница, 2007-03-30, 07.26
 
Koch-kochDate: Воскресенье, 2008-01-06, 03.17 | Message # 2
Admin
Group: Администраторы
Posts: 30
Status: Offline/ liniyede emes
Садир палван һәққидә...

Садир палван – Или деһқанлар қозғилиңиниң сәркәрдиси, йалқунлуқ хәлқ қошақчиси. У 1798-йили күздә Ғулҗа наһийисиниң Молтохтийүзи йезисидики би йалланма деһқан аилисидә дунийаға кәлгән.
18-әсирниң ахирлири чиң сулалиси һөкүмранлиқ қиливатқан чағлар болуп, хәлқниң турмуши қаттиқ ханивәйранчилиқ ичидә қалғаниди. Бу дәһшәтлик зулумларни бешидин өткүзгән вә өз көзи билән көргән йаш Садирниң қәлбидә зулумға қарши өчмәнлик оти йалқунлайду. Чиң сулалиси чериклириниң деһқанларни наһәқ җазалашлириға бирнәччә қетим қарши чиқиду. Әнә шуниңдин башлап униң нами әл ичидә тарилиду. Шундақла у әксийәтчи һакимийәт тәрипидин гуманлиқ дәп қарилиду. Шуңа у, өз йезисида туралмай, Ғулҗиниң Қазанчи дегән йеридә 50 кишилик әтрәт қуриду вә уни 300 кишигә тәрәққий қилдуруп, әксийәтчи һакимийәткә қарши қозғилаңни башлайду. Садир палван йетәкчиликидики қозғилаңчилар 1860-йилидин башлап Или ашлиқ амбири, Чилпәңзә, Байандай, Күрә қатарлиқ кона қәл’әләрни қолға чүшүрүп, деһқанлар қозғилиңида ғәлибә қазиниду. Садир палван 40 йилдин артуқ күрәш җәрйанида 13 қетим түрмигә ташлиниду. Лекин, бу еғир күнләр униң қәддини пүкәлмәйду. Әксичә у, күрәш давамида чениқиду, тәдбирлик, қаттиқ қол, өткүр башламчи болуп йетишиду.
Садир палванниң қошақлиридин биз 19-әсрдики уйғур әмгәкчи хәлқиниң азаб-оқубатлик турмуши, уларниң арзу-арманлири вә күрәшчан һайатини рошән көрүвалалаймиз.

Садир палванниң қошақлири ULY yeziqida

Садир палванниң йамулдин қечип чиққан вақитлиридики қошиқи:

йамулға чүшүп қалдим,

чуса билән питларға.

ваңзи «пул» дәп һәйдәйду,

үлгүрмәйду итларға.

ваңзи алсамла дәйду,

ваңзиға немә лазим?

йар халта әвәтипту,

йамулда йетип тазим.

йамулда тола йетип,

чечим бир қучақ болди.

мән йамулни тәшәкндә,

қовурған пичақ болди.

йамулни тешип қойуп,

икки чиқтим талаға.

мени баққан бәш йайи,

әмди қалди балаға.

йамулдин қачқан вақта,

қазанчи билән қачқан.

черикләр қоғлап кәлсә,

қар кечип даван ашқан.

йамулдин қечип чиқип,

тағларни макан әттим.

қорсақ ечи йаман икән,

шалвурни кавап әттим.

шалвурни кавап әтсәм,

бир татлиқ беғир болди.

тағларда қечип йүрүп,

атлирим йеғир болди.

егиз тағниң қарғийи,

қишлиқи шалаң охшаш.

һәмрийимни* йәй десәм,

өзүмниң балам охшаш.

йамулдин чиққан күни,

йолдаш билән тепиштим.

қоғлап чиққан черик билән,

үч күн’гичә етиштим.

мән билмәс нә йамул бар,

болди йүриким парә.

бала кәлсә бешимға,

тартмасқа немә чарә?

ман йамулдин қачқанда,

бир манҗу билән қачқан.

саласун’ға солап қойса,

қулуп толғап, ишик ачқан.

йамулдин қечип чиқип,

бәш күн маңдим пийадә.

бир моңғул маңғин дәйду,

дөләт бәрсун зийадә.

йамулдин қачқан күни,

йатқан йерим йанбулақ.

худайимдин тиләймән,

маңа бәрсун бир улақ.

йамулдин қечип чиқип,

арғамча тепип алдим.

мән мин’гән ала атни,

он сәргә сетип алдим.

йамулдин қачар чағда,

лос сиши амал тапти,

сепилни тешип қойуп,

төшүккә чапан йапти.

йамулдин қечип чиқип,

он күн маңдим пийадә.

тутамду, туталамду?

буйруқ билән ирадә.

йамулдин қечип чиқип,

хийал кирди бешимға.

пичақ, чақмиқим халта,

шаванхан қайашимға.

йамулниң йағачлири,

игиз қариғай чәңзә.

садир дегән хохәнзә,

қолида қилич, нәйзә.

йамулниң йағачлири,

қизил сирда сирлақлиқ.

мән баққан бәш йайи,

үрүмчидә солақлиқ.

йамулниң йағачлири,

игиз қариғай чәңзә.

йамулдин қçһип чиққан,

садир өзи хохәнзә.

йамулниң йағачлири,

ала-ала алимач.

мән йамулда йатқанда,

балилар қалди йалиңач.

садир бир оғул бала,

палван йәрни халайду.

бир йамбу берип қойсам,

өлтүрмәйду, палайду.

Садир палванниң бешидин кәчүргән дәрт-әләмләрни йадиға кәлтүрүп ейтқан қошиқи:

садир дәп етим йаман,

он бәш йашта аталған.

дәсләптә тутулғанда,

қумул хан’ға палан’ған.

садирни тутуп бәргән,

ақ җаңзидики шаңйу.

җан бақмақ үчүн саттим,

қумул шәһиридә йаңйу.

тәлкиниң теғи дәйду,

бу йатар маканимдур,

немә қилсаң қил шәңгән,

бу сениң заманиңдур!

садирмәну-садирмән,

садир болмай кимдур мән.

тағ йолини сорисаң,

бирни қоймай билурмән.

йолларда кетип берип,

қаттиқ ненимни йедим.

бир манҗу сорап иди,

мән өзүм хәнбиң** дедим.

садирниң мин’гән ети,

сағрисида алиси.

илида хотун қалди,

қучиқида балиси.

черик чиқти йейилип,

садир атти петинип.

далидики қара таш,

җувамни алди йепинип.

қоғлап чиққан черикниң,

мин’гән атлири қашқа.

черик атиду ташқа,

садир атиду башқа.

латидин «попуш» тиксә,

көрмигәнләр «хәй»дәйду.

садирниң үни чиқса,

черик қорқуп «һәй» дәйду.

чоң йолда кетип барсам,

бир черик «мәкә» дәйду.

башқа тартип бир салсам,

«болди маң, кетә» дәйду.

есит өмрүм өтүп кәтти,

зәй зинданда-солақта.

һечбир раһәт көрмидим,

әләм тартип қамақта.

айлинип тола йүрүп,

хойму зерииктим шәдин.

худайим айримисун,

«қазанчи» дегән йәрдин.

«қазанчи» дегән йәрни,

черикләр тапалмайду.

йирақтин қарап турсам,

бир дөңдин ашалмайду.

садир йатқан камаға,

учар қанат кирмәйду.

мән бу йәрдә йүримән,

балилирим немә йәйду?

ат миндим көрәң қашқа,

сәкраттин таштин-ташқа.

черик атиду ташқа,

садир атиду башқа.

қар кечип тола меңип,

өтүкүмни һөл қилдим,

ташқа малхай кәйгүзүп,

черикләрни гол қилдим.

черик қачти илиға,

етип чүштүм белигә.

сәкрәп чүшүп етимдин,

нәйзә тиқтим гелигә.

издәшкә пурсәт бәрмәй,

залим қамчилиқ чиқққан.

бу дәртләргә чидимай,

садир атлинип чиққан.

мәни тутимән дегән,

сән тағлиқ қара тағлиқ.

мени сән туталмайсән,

оғул балимән қаңруқ.

ақ боз етим аманму?

көк боз етим аманму?

черикләрни өлтүргән

садир өзи йаманму?

балилирим йетим қалди,

қичқарсам үнүм йәтмәс.

қорқмас ғәйритим бардур,

ол үчүн бешим кәтмәс.

Садир палванниң әл-йуртини, бала-чақисини сеғинип ейтқан қошиқи

атисидин йетим қалған,

анисидин йетим қалған.

йетим қалғанда мән алған,

һәмидә атлиқ аман барму?

ақ боз етим ач қалди,

бир етәк саман барму?

ағзимға илим салған,

дамоллам аман барму?

ақ боз атқа нан бәргән,

торуқ атқа чөп бәргән.

садир үчүн җан бәргән,

һәмидә атлиқ аман барму?

меһманлар келип чүшкән,

чирағлар йенип өчкән,

ғәмкин көңлүмни йәшкән,

сарийим аман барму?

өйүмниң төридә йетип,

сачқанни марап тайтқан,

кала гөшини тәң йегән,

мүшүклирим аман барму?

чоң акамниң балилири,

мени кчик дадам дәйду.

мени кичик дадам дегән,

қолунлирим аман барму?

алтинчи айниң вақтида,

мевә-чивә пишиду.

өзи пишип өзи чүшкән,

алма, өрүк аман барму?

чоң күрәниң йолида,

алдим һәмидәмгә йелим,

бәш баламниң ичидә,

әң кичики мәмәт елим.

рошән’гүл дәп балам бар,

дада дәйду һәҗәп татлиқ.

бәш баламниң ичидә,

кичики дәнихан атлиқ.

бәш баламниң ичидә,

чоңи «пәннамә» оқуйду,

мени мойтуңзида чапса,

тенимни қаға чоқуйду.

үрүмчигә паландим,

һемидә тоқач йаққин.

бәш балам йетим қалди,

тенимәй обдан баққин.

садир дәп етим қалди,

даңзида хетим қалди.

хетимни оқуп бақсаң,

бәш балам йетим қалди.

күрә йолида йүрүп,

мәпәң сундиму шәңгән?

садирни тутуп берип,

көңлүң тиндиму шәңгән?

бүгүн күн’гә пәйшәнбә,

кәл, мәпини қош әмди.

үрүмчигә паландим,

әл-ағинә хош әмди!


(Учқунҗан Өмәр түзгән «Уйғур хәлқ тарихий қошақлири» намлиқ китабтин елинди. Қәшқәр уйғур нәшрийати 1981-йили 12-ай нәшри)

 
Форум=Munber » Общий = Umumiy » Наше прошлое = Ötmushimizge nezer » Sadir Palwan Qoshaqliri (--Uyghur Xelq Tarixiy Qoshaqliridin)
  • Страница 1 из 1
  • 1
Поиск:


Copyright MyCorp © 2024 | Сайт управляется системой uCoz